22. Decembra. 2019. Zanimljivosti

Zimska kratkodnevica 2019: Kada je „najkraći dan u godini“, ko ga slavi i zašto

Ako živite na severnoj polulopti, zima vam je zvanično stigla. Tehnički gledano, zimski solsticij, inače poznat kao najkraći ili najmračniji dan, obeležava početak astronomske zime.

Za one koji žive severno od ekvatora, zimski solsticij, iliti kratkodnevica, obilježava 24-časovni period sa najmanje sati dnevnog svetla u godini, zbog čega je popularan kao najduža noć ili najkraći – i često najmračniji – dan.

To je i trenutak kad počinje astronomska zima – za razliku od meteorološke zime – i od antičkih vremena u mnogim kulturama širom sveta taj datum bio je okružen ritualima, festivalima i legendama.

Šta je, dakle, tačno zimski solsticij? Da li uvek pada na isti dan? I za one koji vole dobar provod, ko ga tradicionalno slavi i zašto?

Za stanovnike severne hemisfere, zimska kratkodnevica 2019. godine desiće se u nedelju 22. decembra, tačno u 04:19 po griničkom srednjem vremenu. Tada je Severni pol okrenut od Sunca, zbog čega na severnoj hemisferi nastupa zima.

Na severu, to je trenutak u kom je Sunce najniže na nebu, bliže horizontu nego tokom bilo kog drugog perioda u godini – i otud daje najmanje sati sunčevog svetla u jednom danu.

Dakle, ukoliko je suština u okretanju Zemlje oko Sunca, pomislili biste da se to dešava svake godine tačno kao sat, zar ne?

E, pa – ne baš. Dešava se svake godine, ali tačan datum zimske kratkodnevice varira u odnosu na način na koji merimo vreme na Zemlji.

Postoji izvesna neusaglašenost oko brzine kruženja Zemlje oko Sunca – ono je oko četvrt dana duže od 365 dana koliko mi obično brojimo, ali zimska kratkodnevica uglavnom pada na 21. ili 22. decembar.

I, naravno, sve je to ionako relativno – na južnoj polulopti važiće sve suprotno: sunce će se popeti do svoje najviše tačke i obeležiti početak astronomskog leta na toj polovini planete.

Koliko je kratak najkraći dan?

Ponovo, zavisi od toga gde se tačno nalazite.

Kad biste merili prema Griničkoj opservatoriji iz Londona, videli biste da najkraći dan traje 7 sati, 49 minuta i 43 sekunde – što je više nego upola manje od dnevnog svetla koje dobijamo tokom letnje dugodnevnice!

A dan postaje još kraći kako se približavate Severnom polu: na Islandu dan između izlaska i zalaska sunca traje svega 2 sata i 14 minuta.

Ali za one koji žive blizu Ekvatora, razlika će biti skoro neprimetna.

Iako je ovo tačka sa najmanje dnevnog svetla (na severnoj polulopti), to nije najraniji izlazak sunca, niti najkasniji zalazak.

Jutra nastavljaju da se zamračuju više od nedelju dana posle toga, dok je najraniji zalazak bio već nedelju dana pre toga.

Šta „solsticij” znači i šta je on?

Izraz „solsticij” potiče od latinskog solstitium, što znači „mirovanje sunca” (sol znači „sunce” a sistere „zaustaviti se ili postati stacionarno”).

To je zato što u jednom trenutku sunce deluje kao da „miruje” na horizontu, na mestu na kojem se čini da izlazi i zalazi.

Pomislite samo kako je Zemlja iskošena na osi: luk kroz koji Sunce tokom dana prolazi tokom godine će se spuštati i dizati dok je Zemljin pol okrenut ka Suncu ili od njega.

Zimski solsticij dešava se na minimalnoj tački za severnu hemisferu, kad je Sunce najniže na nebu.

U tom trenutku, Zemljin Severni pol okrenut je od Sunca (zbog čega je toliko hladnije na severnoj hemisferi, otud zima).

Ali za ljude koji žive na južnoj polulopti, Južni pol je okrenut ka Suncu, zbog čega je toplije -što svi znamo kao leto.