Predsjednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, izjavio je u subotu da je odgovor na krizu u Grčkoj “u rukama grčke vlade”, dodavši da je “potrebno mnogo više rada, i to hitno”. “Svi želimo da Grčka izađe (iz krize)”, rekao je on u Washingtonu, ukazavši, međutim, i da je, ako se stanje pogorša, eurozona “bolje opremljena nego 2012, 2011, 2010. godine”. Predsjednik Evropske centralne banke je to izjavio u Washingtonu gde je povodom polugodišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke.
To je bila prilika za više visokih finansijskih rukovodilaca da povećaju pritisak na Atinu, zahtijevajući reforme i relativizujući ekonomski uticaj pogoršanja situacije.
Dragi je rekao da treba “ponovo uspostavi dijalog”, dok međunarodni kreditori očekuju od Grčke da im dostavi spisak reformi koje će sprovesti, pre no što joj isplate 7,2 milijarde eura kreditne pomoći koja joj je neophodna da očuva likvidnost. Predsjednik Evropske centralne banke je tako od Grčke zatražio “brojke” i da njena vlada pažljivo odmjeri “budžetski uticaj” predloga svojih poteza.
Odbijajući da spekuliše o bankrotu Grčke što bi gotovo sigurno značilo i njen izlazak iz zone eura, Dragi je naglasio da je eurozona opremljena instrumentima za sprječavanje rizika širenja krize, koje će “upotrijebiti u slučaju pogoršanja”.
Ali, on je ipak priznao da će eurozona ući “na nepoznatu teritoriju” ako se grčka kriza pogorša. Prije njega, SAD, Njemačka i Francuska su već izrazile žaljenje smatrajući da je postignut isuviše mali napredak u razgovorima o reformama u Grčkoj.
“Nema vremena za gubljenje i… treba udvostručiti napore”, upozorio je i američki ministar finansija Jackob Lu na sastancima u Washingtonu. “Jasno se mora utvrditi važenje programa (reformi)”, rekao je on i upozorio: “Evropi ne treba nova kriza”.
Grčki ministar finansija Janis Varufakis koji je takodje u Washingtonu zbog tih sastanaka, ograničio se na to da ponovi programske ideje vlade koja je na vlast u Grčkoj došla u januaru, i da će se ona pridržavati obaveza koje su prošle godine vratile Grčku na poželjan fiskalni kurs.
Sledeći sastanak ministara finansija zone eura održaće se u Rigi u petak, 24. aprila, a evropski komesar za privredna pitanja Pjer Moskovisi je rekao u Washingtonu da je “apsolutno neophodno da se na tom sastanku postigne dobar napredak”. Grčka, u svakom slučaju, mora blagovremeno da podnese program reformi da bi uopšte mogla da juna pregovara o novom, trećem paketu pomoći koja joj je i dalje neophodna. Atina mora da u finansijsku održivost svog programa ubijedi i EU, a prije svega Evropsku komisiju, i Evropsku centralnu banku, i Međunarodni monetarni fond.
MMF smatra da je opšti ekonomski rast u svijetu i dalje slab i da su rizici veliki, te i za Grčku. Izvršna direktorka MMF, Kristin Lagard pridružila se u subotu zahtevima da Grčka ubrza tempo. “Ono što ja očekujem, nije samo ubrzanje, već i produbljavanje rada”, rekla je ona na konferenciji za novinare. Govoreći o svom razgovoru s grčkim ministrom Varufakisom, ona je čvrsto rekla da je zadatak svakog ministra finansija da “ide daleko u analizi”, a da zatim “postupi” u skladu s tim.
“Mi smo jasno stavili do znanja da smo na raspolaganju sve vrijeme” za razmatranje grčkih prijedloga, dodala je ona.
Napetost zbog Grčke je potisnula u drugi plan ostale teme polugodišnjeg sastanaka dvije međunarodne finansijske institucije, medju kojima su zahtijev za pomoć od osam milijardi dolara zemljama pogođenim epidemijom ebole, kao i reforma MMF da bi siromašne zemlje dobile veći uticaj na odlučivanje.
MOSKVA/BERLIN – Rusija je danas negirala navode nemačkih medija da bi ruske vlasti već u utorak mogle da potpišu ugovor o izgradnji gasovoda “Turski tok” sa Grčkom, koji predviđa da bi Atina kao avans za izgradnju tog gasovoda od Moskve mogla dobiti do pet milijardi evra. Nemački časopis “Špigel” je, citirajući jednog visokog zvaničnika grčke vladajuće stranke Siriza, objavio je juče da bi pomenuti iznos mogao da “potpuno okrene situaciju” za Grčku, kojoj predstoje teški pregovori sa kreditorima o dobijanju nove tranše kredita i izbegavanju bankrota, prenio je Rojters.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, međutim, danas u izjavi za radio “Biznis FM” rekao: “Ne, nije bilo nikakvog dogovora.”
ZADNJE VIJESTI IZ Svijet Vijest dana Vijesti
