Prvi put od nezavisnosti Bosne i Hercegovine, ta država je nedavno preuzela kontrolu svog zračnog prostora, do 10.000 metara, a značajnu ulogu u ovom projektu je imala Agencije za pružanje usluga u zračnoj plovidbi Bosne i Hercegovine (BHANSA). Šef smjene u Centru za oblasnu kontrolu letenja Mehmed Jahić, koji je obuku za kontrolora završio u Luksemburgu, tvrdi da je prezadovoljan dosadašnjim radom svojih kontrolora, ali da je pred njima još mnogo rada. Na upit da li je Bosna i Hercegovina preuzimanjem neba dokazala suverenost, on kaže da nije. “Moje lično mišljenje je da suverenost – kako na tlu, tako i na nebu – trebaju čuvati oružane snage jedne zemlje, a suverenost neba iznad Bosne i Hercegovine nikada nije dovedena u pitanje. Ono što je bilo delegirano, od 1995. godine pa do sada, pružanje je usluga u kontroli zračne plovidbe. Po odredbama IK-a [Internacionalna organizacija za civilnu avijaciju] i Evropske krovne organizacije za sigurnost odvijanja zračnog saobraćaja [EUROCONTROL], svaka kompanija ima pravo letjeti iznad bilo koje države u Evropi, a te kompanije ne plaćaju prelet preko Bosne i Hercegovine, nego uslugu koju dobiju od kontrole zračnog prometa u tom dijelu”, kaže on.
“Usluge su sprečavanje sudara, povećanje nivoa sigurnosti, ubrzavanje protoka saobraćaja… Kompanije, znači, plaćaju uslugu da ih neko ‘pripazi’ dok prolaze kroz nečiji zračni prostor, a prolaz im je svakako zagarantiran i da nije BHANSA-e. Dakle, suverenost nikada nije dovedena u pitanje”, rekao je Jahić.
Ne zaostaju za Evropom
S druge strane, tvrdi Jahić, Bosna i Hercegovina je definitivno napravila historijski iskorak, jer nikada do sada nije imala Centar oblasne kontrole leta. Jahić kaže da se na sadašnjem tržištu velike aviokompanije šire, a male ‘lagano gase’. „Onog momenta kada su se počele masovno populizovati low-cost kompanije, male kompanije su ostale bez ikakvih šansi. Male kompanije koje ne mogu poslovati po low-cost principu postaju apsolutno nekonkurentne.
Najbolji primjer je mađarska aviokompanija Malev“, kazao je on.
“Do sada su postojala dva ovakva centra, jedan u Zagrebu i jedan u Beogradu, tako da se može reći da je ovo velika stvar za promociju Bosne i Hercegovine i njenom suverenitetu u tom kontekstu. Naši kontrolori se apsolutno, ni po jednom kriteriju, ne razlikuju od drugih kontrolora u Evropi. Ne mogu reći u svijetu, jer postoje države van Evrope, koje su nazadne u tom kontekstu. Samo nas mogu porediti s naprednim zemljama kao što su Švedska, Njemačka, Norveška, Engleska… i to je standard koji smo mi pratili sve ove godine”, kaže on.
“Svi testovi koje budući kontrolori moraju apsolvirati su unificirani, na nivou Evrope. Svi testovi koji se rade se ne ocjenjuju u Bosni i Hercegovini, nego u glavnom belgijskom gradu Briselu, gdje je kandidat samo broj. Ako postoji segment u Bosni i Hercegovini i struka za koju možemo tvrditi da smo na evropskom nivou, to je ova.”
Zanimalo nas je kako izgleda vanredna situacija za kontrolore letenja i kako se treba postupati u takvim situacijama.
“Pod vanrednim situacijama podrazumijevamo one kada nije ugrožen život posade, putnika i avion, ili da posada, iz nekog razloga, traži prioritet u smislu pružanja usluge, tipa srčani udar kapetana, nekog od putnika, hitna medicinska pomoć… To su lakši slučajevi, gdje se mi ne moramo brinuti o tome da li će avion pastie. A drugi slučajevi, ovi gori, su otkazi motora, ili onaj možda i najozbiljnijih – dekompresija. U takvim situacijama kontrolor prelazi u ulogu pravog heroja”, zaključio je Jahić. Kontrolori leta, naprimjer, istovremeno prate kretanja petnaestak aviona i nekontrolirani pad jedne letjelice vrlo je teško uočiti, a kontrolori su na petom ili šestom mjestu na listi osoba koje posada aviona treba obavijestiti u takvom slučaju.
Težak put do kontrolora
Bojan i Dijana, koji su zajedno počeli obuku za kontrolora, već 10 godina se bave tim poslom i kažu kako put kontrolora nije nimalo jednostavan. “Ja sam se prije deset godina sasvim slučajno prijavila na konkurs za kontrolore letenja. To tada nije bilo ni naročito popularno u našoj državi, ali ja sam rekla – što da ne… Čula sam od nekih prijatelja otprilike kako se sama obuka odvija i htjela sam da vidim da li je to za mene. Nakon par godina sam shvatila da u ovom poslu stvarno mogu da napredujem i evo sada sam ovdje”, kazala je Dijana. Dodala je da obuka nije bila jednostavna i da ovaj posao samo može raditi onaj koga on stvarno zanima. “Dijana i ja smo išli zajedno u osnovnu i u srednju školu i nekako smo se uvijek međusobno gurali i podržavali, a prijavili smo se nevezano jedno za drugo. Tada je bio konkurs u Banjoj Luci, a prošlo nas je 14. Neko se školovao za prilaznu, a neko za oblasnu kontrolu. Radili smo u Banjoj Luci pet ili šest godina, da bi onda došli u Sarajevo”, rekao je Bojan.
Oboje tvrde da su prezadovoljni počecima preuzimanje kontrole neba. Kažu da su se svi kontrolori bolje snašli nego što je iko očekivao.
Izvor: Al Jazeera
ZADNJE VIJESTI IZ Bosna i Hercegovina Vijest dana Vijesti
