Britanski “ODIN Space” razvio je detektore udara za koje kaže da mogu pomoći u praćenju sitnih komada svemirskog smeća u orbitama u svemiru.
Sudar čak i sa najmanjim, nevidljivim krhotinama može prouzrokovati značajnu štetu drugim satelitima i svemirskim letjelicama.
“Jednostavan odgovor je da, opasno je. Da, postaje mnogo opasnije. Dakle, to je eksponencijalni problem. Krhotine stvaraju sve više krhotina”, rekao je suosnivač i glavni operativni direktor Dan Teret.
Hiljade komercijalnih satelita se lansira u Zemljinu orbitu rekordnim tempom, povećavaju rizik od sudara i stvaraju opasne krhotine.
“ODIN Space” je osmislio lagani detektorski sistem koji može da identifikuje komade smeća od samo 0,1 milimetar, čak i kada putuje hiljadama metara u sekundi.
“ODIN Space se bavi mapiranjem 99% otpada koji je jednostavno premali za postojeću tehnologiju u svemiru. Putuje tako brzo da predstavlja toliku prijetnju za satelite da je zaista važno da svoj satelit postavite u pravu orbitu, štit na odgovarajući način ili u nekim slučajevima, ne stavljate štit tamo gdje nije potreban”, rekao Teret.
Kompanija kaže da se veći komadi svemirskog otpada, veličine više od jednog centimetra, prate radarom i drugim satelitima.
Umjesto da traži najmanje komadiće krhotina, “ODIN Space” osluškuje, čekajući akustične signale.
“Mi letimo na panelima sličnim ovom. Oni su na spoljnoj strani satelita, i onda krhotine udaraju u ove panele ili prolaze kroz njih. Imamo senzore na uglovima ovih okvira koji slušaju te vibracije, a onda gledamo podatke i možemo ih analizirati da bismo vam rekli koliki je komad krhotine bio, koliko brzo putuje, u kom pravcu putuje i sve to radimo sa tim akustičnim signalima”, izjavio je Džejms Nju suosnivač i izvršni direktor kompanije.
Paneli su dizajnirani da budu smješteni na brodovima drugih operatera svemirskih letjelica ili satelita i stvaraju mrežu senzora koji pružaju sliku okruženja orbite u realnom vremenu.
Kompanija je lansirala svoje prve senzore u junu 2023. na italijanskom malom satelitskom lansiru koji je počeo da kruži oko polova i počeće da prikuplja podatke o ostacima otpada u oktobru.
“Naš prioritet je da saznamo koliko otpada ima u svakoj orbiti. Kada budemo znali koliko ima i gdje se nalazi, onda možemo da počnemo da gledamo malo dublje. Možemo početi da kažemo u redu, evo koliko je veliko, koliko brzo putuje. To nam omogućava da kažemo ljudima koliko je opasna krhotina. Ne želite samo da znate gdje je. Vi želite da znate šta će vam uraditi kada udari u vaš satelit”, rekao je Džejms Nju.