I dok je doner kebab u Švajcarkoj popularan već jako dugo, burek postepeno, ali sigurno osvaja stomake Švajcaraca.
Amira Sakić kaže da ovaj specijalitet priprema skoro cijeli svoj život: “Kada sam imala 10 godina, moja mama i baka su me naučile. To tako ide u BiH”, kaže ova 52-godišnjakinja za tagblatt.ch te dodaje da je za burek potebno “samo puno ljubavi i srčanosti”.
Ona sa suprugom živi u Švajcarkoj već 30 godina. Ima troje djece koji su rođeni u Švajcarkoj, tri sina, koji su sad već odrasli muškarci. Kaže da nikada nije išla na kurs njemačkog, jezik je usavršila kroz rad. Prvo je radila u gastronomiji, zatim kao čistačica za privatne kompanije. Povremeno bi na posao nosila burek.
“Svi su bili toliko oduševljeni burekom da su me svi savjetovali da otvorim restoran. I voila, evo ga”, kaže Sakićeva.
Restoran je daleko više od običnog snek bara. Ima 20 mjesta za sjesti, ali konstantno je pun. Najfrekvetnije je u podne. Naravno, tu su redovne švajcarske mušterije, ali i bh. nostalgičari, kao i osoblje iz obližnje kantonalne bolnice. Amira je operativni šef, dok je sin Mehdin Sakić taj koji vodi ovo mjesto zanimljivog imena “Bruder burek”.
Amira kaže da ima svoje tajne začine, ali da bez vegete, začina bez kojeg Balkanci ne znaju da kuvaju, nema pravog bureka. Takođe, još jedna tajna je začin majoran. Ona dodaje da se tijesto za burek može napuniti čime god poželite, pa čak i povrćem, ali i jagodama. “Naravno, za slatke verzije ne treba puno soliti samo tijesto”, kaže ona.
Ona kaže da imaju tačnu porciju koja se služi:”Ali, naravno, ima i onih koji pojedu i cijelu tepsiju. Na kraju krajeva, to je u BiH normalno”, kaže ona. Svoj posao u restoranu završava u 2 sata i onda oldazi kući gdje sebi sprema salatu:
“Čitav dan sam uz miris bureka, prosto ga se zasitim”, kaže ona.