Zbog ukrajinske krize, “Gasprom” spreman da o sopstvenom trošku napuni evropska skladišta gasa. Stručnjaci iz Međunarodne agencije za energetiku upozoravaju da su Evropi potrebni novi gasovodi, jer prijete nestašice i struje i gasa. Uprkos stavu EU da “Južni tok” mora da se uskladi sa evropskim propisima, u Beču žele nastavak izgradnje gasovoda.
Mađarska je već tražila dodatne količine gasa kako bi napunila skladišta. Iz “Gasproma” poručuju da je za sada snabdijevanje stabilno. Ali, treba imati na umu klimatske promjene, a ide i zima.
Direktor “Gasproma” Aleksej Miler kaže da ta kompanija prepoznaje rizike zbog onoga što bi se moglo dogoditi ove zime u Ukrajini.
“Spremni smo da povećamo isporuku gasovodima ‘Sjeverni tok’ i ‘Jamal-Evropa’ preko Bjelorusije i Poljske”, navodi Miler.
Kako ističe, “Gasprom” razmatra i mogućnost da za svoj novac popuni evropska skladišta gasa, kako bi se izbjegle tenzije koje se mogu pojaviti tokom zime.
Najugroženiji je upravo naš region, jer zemlje Balkana imaju samo jedan pravac snabdijevanja gasom – iz Mađarske.
Sofija u klin, Beč u ploču
Novi gasovodi su neophodni, međutim, ni u Evropi nisu jednoglasni. Dok Unija traži od Bugarske da privremeno obustavi radove na svojoj dionici “Južnog toka”, Austrija sklapa sporazum sa “Gaspromom” za svoju trasu.
Austrijski kancelar Verner Fajman navodi da alpska republika propagira smanjivanje emisije ugljen-dioksida i da je protiv nuklearne energije, dodajući da alternativni izvori energije zahtevaju drugačije kapacitete.
“Zbog toga nam je potreban prirodni gas. On mora biti dostupan da bi se obezbijedilo dugoročno snabdijevanje. Zato bi realizaciju projekta ‘Južni tok’ trebalo nastaviti”, napominje austrijski kancelar.
S druge strane, komesar za energetiku u EU Ginter Etinger kaže da su planovi gasovoda na stolu, ističući da Unija očekuje da sporazumi koje su zaključile države članica i Rusija odgovaraju zakonima evropskog tržišta.
“To su zakoni o zaštiti životne sredine, javnim nabavkama i zaštiti konkurencije. Želimo da gasovod bude otvoren i za druge distributere gasa i da obezbijedi konkurenciju”, ističe Etinger.
Dodaje da su pregovori u toku i očekuje da se članice dogovore o aranžmanima sa Rusijom.
Stručnjaci se slažu da pored “Južnog toka”, treba što prije realizovati i Transjadranski gasovod, kojim bi se dopremao gas iz Azerbejdžana preko Turske, Bugarske, Grčke, Albanije do juga Italije.
“Južni tok” bi evropskim potrošačima obezbedio 63 milijarde kubika gasa godišnje, a Transjadranski još dodatnih 16 milijardi metara kubnih.
ZADNJE VIJESTI IZ Izdvojeno Region Vijesti
