Lideri članica Evropske unije posle višednevnih, tegobnih pregovora i više odbačenih predloga uspeli su da se dogovore o novom liderstvu koje će voditi EU kroz mnoštvo izazova u narednom perodu, pišu svetski mediji, ukazujući da su teške rasprave odrazile probleme političke fragmentacije u Evropi. Dogovoreni predlozi nominovanih liderskih kandidata treba da dobiju potvrdu Evropskog parlamenta u Strazburu (Strasbourg).
Evropski lideri saglasili su se da Evropsku komisiju vodi nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen (von der Leyen), dok bi na čelu Evropskog saveta trebalo da bude belgijski premijer Šarl Mišel (Charles Michel). Za novog visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku je predložen šef španske diplomatije Žozep Borel (Josep Borrell), a za predsednicu Evropske centralne banke sadašnja šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard (Christine Lagarde).
Težak dogovor za novu eru
Posle više dana i noći Evropska unija je odabrala svoje lidere da vode Uniju kroz uzburkanu novu eru, u kojoj desničarski nacionalisti pokušavaju da je razbiju iznutra, dok su tradicionalne stranake oslobaljene, piše Njujork tajms (The New York Times).
Imenovanja za četiri najvažnije pozicije u EU usledila su posle iscrpljujućeg pregovaračkog procesa među 28 članica Unije, pošto razgovori nisu doneli konsenzus ni u nedelju ni u ponedeljak, ukazuje američki list i dodaje da su u pregovorima o čelnicima ključnih institucija ponovljene stare podele: Zapad protiv Istoka, konzervativci protivi progresivaca.
Borba za ključne funkcije je istakla političku fragmentaciju Evrope, gde su velike stranke izgubile na snazi dok su manje ojačale, više ideološke partije, što je otežalo postizanje konsenzusa, ali što odražava i šire probleme s kojima se suočava EU dok iscrtava svoj put napred, navodi list i podseća da se Unija poslednjih godina mučila da dođe do jedinstvene pozicije o nizu kriza, među kojima su migracije, klimatske promene i uspon populista posle globalne finansijske krize.
Dogovor je usledio posle složenog samita tokom kojeg je nemačka kancelarka Anglea Merkel bila suočena s pobunom njene Evropske narodne partije, zbog pokušaja da progura plan usaglašen s francuskim predsednikom Emauelom Makronom (Emmanuel Macron), ali koji je naišao na čvrst otpor Italije, Poljske i drugih država, ističe agencija Rojters (Reuters).
Zbog toga je morao da bude odbačen predlog da socijalista Frans Timermans (Timmermans) bude šef Evropske komsije, što je, kako ocenjuje Rojters, bio očigledan podsetnik na opasnosti s kojima se suočava EU od populista, koje zvaničnici optužuju da pokušavaju da oslabe demokratske temlje EU dok se Unija bori s Bregzitom i izazovima koje predstavlaju Rusija, Kina, Iran i Amerika predsednika Donalda Trampa (Trump).
Žena prvi put
Fon der Lejen, ako bude potvrđena u Evropskom parlamentu, ući će u istoriju kao prva žena na čelu Evropske komsije, piše portal Politiko (Politico), ali i ukazuje da bi kandidatkinja za najvažniju poziciju u EU mogla naići na otpor u Evropskom parlamentu gde treba da dobije apolutnu većinu od 751 člana.
Odluka da nemačka ministarka odbrane bude šefica Komsije iznenađujući je izbor posle trodnevnih maratonskih pregovora i, kako ističe Politiko, predstavlja makar privremenu smrt procesa “vodećeg kandidata” (Spitzenkandidat), prema kojem je Evropski savet trebalo da bira među kandidatima koje su iznele glavne političke grupe.
Dva takva kandidata, Manfred Veber (Weber) iz Evropske narodne partije i socijalista Timermans, odbačena su tokom pregovora.
Fon der Lejen je snažna zagovornica čvršće evropske saradnje i bliska saradnica nemačke kancelarke Angele Merkel, piše agencija Asošiejtid pres (The Associated Press)
Ona je dugo smatrana potencijalnom naslednicom Merkel, ali je imala težak period na čelu ministarstva odbrane gde se suočavala s nizom poteškoća što joj je donelo negativne medijske naslove, ukazuje AP, ali je odigrala značajnu ulogu u modernizaciji nemačkih konzervativca u vreme kancelerke, kada je ta stranka dominirala političkim centrom.
U jednom intervjuu iz 2011, rekla je da je njen cilj stvarenje Ujedinjenih Država Evrope, po modelu federalnih država kao što su Švajcarska, Nemačka ili SAD, a zalaže se i za veću vojnu saradnju, za šta je rekla da će biti lakše kada Velika Britanija izađe iz EU.
Iznenađenje i u Evropskoj centralnoj banci
I na čelu Evropska centralne banke (ECB), što je, po mnogim ocenama, druga najvažnija pozicija u EU, takođe će prvi put u istoriji doći žena. Ipak, kako ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal), odluka da Lagard bude na čelu ECB-a mnoge je iznenadila.
Njeno iskustvo u MMF-u donosi globalnu reputaciju potrebnu da se izbori s političkim pritiscima iz evropskih vlada, ukazuje američki list, ali dodaje da ona nema iskustva s monetarnom politikom, kao drugi kandidati o kojima se razgovaralo, baš u vreme kada ECB razmatra dodatne mere podsticaja.
S druge strane, ocenjuje Blumberg, Lagard bi mogla doneti drugačiju vrstu liderstva ECB-u, u odnosu na vreme njenog prethodnika Marija Dragija (Draghi), koji je poznat kao karijerni ekonomista.
Lagard će doneti kvalitet političara, pošto je imala uspeha kao francuska ministarka finansija tokom finasijske krize posle 2008. U vreme kada je establišment EU često na udaru građana, njene veštine bi mogle pomoći popravljanju imidža centralnih bankara, a, takođe, mogla bi više od Dragija tražiti maštovitija rešenja za izazove evrozone, ocenjuje Blumberg.
Neočekivani povratak
Neočekivani politički povrtak u EU predstavlja imenovanje španskog ministra spoljnih poslova za novog šefa evropske diplomatije, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times) i ukazuje da bi Borel mogao da se suoči s političkim tenzijama na novoj funkciji u vezi s Kosovom i Srbijom.
Katalonac koji se protivi otcepljenju Katalonije i bivši predsednik Evropskog parlamenta, 72-godišnji Borel je prošle godine došao na čelo španske diplomatije s povratkom socijalista na vlast.
Borelovo imenovanje predstavlja generacijsku promenu u evropskoj diplomatiji, pošto je četvrt veka stariji od dosadašnje visoke predstavnice Federike Mogerini (Federica Mogherini), čiji je intezivni raspored putovanja bio istaknuta osobina njenog mandata.
Borel bi takođe mogao da se suoči s političkiom tenzijama, piše Fajnenšl tajms, ukazujući da je deo njegovog posla da nadzire dijalog Srbije i Kosova, koje Španija i još četiri članice EU ne priznaju kao nezavisnu državu.
Protesti prvog dana novog saziva parlamenta EU
Dok su se evropski lideri raspravljali oko najvažnijih funkcija, novi saziv Evropskog parlamenta počeo je sednicu u Strazburu sa svojim problemima – uz proteste i u zgradi parlamenta u Strazburu i izvan nje, ukazuje BBC.
Ispred parlamenta u Strazburu stotine katalonskih demonstranata protestovale su zbog toga što tri separatistička političara nisu mogla da zauzmu svoja mesta. Bivši katalonski predsednik Karles Pućdemon (Carles Puigdemont) i njegov kolega Toni Komin (Comin) su pobegli u Brisel posle zabranjenog referenduma o nezavisnosti Katalonije i nisu prisustvovali ceremoniji polaganja zakletve u Madridu, dok je separatistički lider Oriol Žunkeras (Junqueras) u pritvoru u Španiji zbog sudskog postupka.
S druge strane, u samoj zgradi, kada je odlazeći predsednik parlamenta Antonio Tajani otvorio novo zasedanje, poslanici su ustali tokom sviranja himne EU, Betovenove Ode radosti, ali su poslanici britanske Bregzit partije okrenuli leđa, navodi britanski servis.
Međutim, nisu samo britanski evroskepatici javno izrazili svoj stav, ukazuje BBC, i dodaje da su britanski proevropski poslanici Liberdemokrata pokazali svoj odnos prema EU noseći žute majice s porukom “Stop Brexit”.
