Vrijeme ne radi za nas. Već predugo smo u stagnaci­ji i nedostatak reformi direktno se odražava na život građana, stoga pozivam po­litičke stranke da što prije formiraju stabilne vlasti, iz­javio je u  in­tervjuu za “Dnevni avaz” guverner Centralne banke (CB) BiH Kemal Kozarić.

Po njegovim ri­ječima, ovu godinu BiH će okončati s ekonomskim ras­tom koji je niži nego 2013. godine. Razlog su katastrofalne poplave, ali i stalna politička nestabilnost. Iako mediji spominju i njega kao mogućeg kandidata za neku od izvršnih pozicija, posebno u Vijeću ministara BiH, guverner Kozarić kaže da s njim nijedna stranka nije kontaktirala.

“Posvećen sam svom pos­lu guvernera Centralne banke i to je izuzetno važna uloga, radimo u teško vrijeme. Nije sa mnom niko razgovarao o tome, ali ne isIjučujem mogućnost ili spremnost da razmotrim i tu opciju”, kaže Kozarić.

Na upit u kakvom finansijskom stanju ulazimo u posljednji kvartal, guverner je rekao:

Početak godine davao je elemente za blagi optimi­zam i projekcije su bile oko dva posto ekonomskog ras­ta. Nažalost, poplave su učinile svoje i to je utjecalo na život i standard građana. Nove projekcije su da će rast bruto društvenog proizvoda biti oko 0,9 posto. Međuna­rodni monetarni fond proc­jenjuje da će to biti i niže, 0,7 posto, što je manje nego 2013.godine.

Što je najgore, tokom po­plava izgubljeno je mnogo radnih mjesta, a nezaposlenost je najveća u regionu. Stoga, smatram da će i oni koji budu u prilici da odlučuju u narednom periodu morati za prio­ritet imati zapošljavanje i obavezu da nas vrate u eko­nomski uzlaznu putanju. Ali, u ovakvoj situaciji to nije ni­malo lagano – rekao je Kozarić.

Također na upit da li  mož­emo  očekivati nove tranše kredita od MMF-a, guverner je kazao da posljednji pregled tog aranžmana nije završen.

“Trebala bi u novembru po­novo doći njihova misija u BiH, ali su oni još u dilemi da li da to učine. Možda će samo analizirati situaciju, jer će za pregovore o nastavku biti teško. Tek će biti objavljeni rezultati izbora i nerealno je očekivati da se vlast do tada uspostavi. Iako, prema re­zultatima, mislim da imamo šansu da brzim dogovorom i čvrstom većinom nova vlast bude u kapacitetu da prove­de reforme. Da steknemo kandidatski status za Evrop­sku uniju i da provedemo os­tale reforme koje su bolne i zato trebaju široku podršku. Ali, to je zaokret koji treba ovoj zemlji”, kaže Kozarić.

U intervjuu za “Dnevni avaz” guverner je upitan  i kakve su procjene gubitka s kojim će BiH završiti ovu godinu.

Kada su u pitanju enti­teti i kantoni, deficit će biti oko tri posto. Očekujem, uprkos svemu, da će vlade uspjeti zatvoriti budžetsku godinu i da plaće i penzije neće biti ugrožene. Među­tim, tu onda dolazi dilema i potreba nastavka aranžmana sa MMF-om koji je plani­ran do juna.

On je napravljen tako da u ovom prijelaznom perio­du za nove vlasti bude dovo­ljno sredstava za funkcioni­ranje. Zato je važno ostaje­mo li u aranžmanu ili ne. Nismo to do kraja regulirali i sada je pitanje imaju li vlas­ti koje su na izlaznim vrati­ma kapacitet da pregovaraju sa MMF-om ili ćemo čekati no­ve. To je vakuum koji nam ne ide u prilog – rekao je Kozarić.

Na upit koliko ta blokada re­formi doista donosi štetu državi, Kozarić kaže:

Mi smo već dugo u pe­riodu stagnacije. Nedavno je jedan zvaničnik EBRD-a re­kao da smo mi zaglavljeni u reformama i to je dobar opis. Neko to treba otkočiti i da država krene naprijed. Po­sebno kada je riječ o integra­cijama u EU. Oni koji budu u poziciji morat će se prvo o tim stvarima dogovoriti – o pitanju “Sejdić – Finci” i mehanizmu koordinacije. Ja sam uvijek blagi optimista, ali nam vrijeme ne ide naru­ku. Svi osim nas u regionu napreduju, a to je šteta za nas – kaže Kozarić.

Guverner je govorio i o stranim investicijama.

Imamo pad investicija i to je direktan utjecaj poli­tičke nestabilnosti. Imamo paradoksalnu situaciju da u BiH ima kapitala, ali nema novih kvalitetnih projekata, nema solventnih klijenata i imamo stagnaciju. Svi su, za­pravo, čekali izbore i gledali pravac u kojem će krenuti država. Od toga sve zavisi, pa i invensticije.

Bio sam na donatorskoj konferenciji u Briselu i bio sam jedan od prvih koji je, kada sam shvatio da je 80 posto najavljeno kre­ditnih sredstava, upozora­vao da ne smijemo pre­nositi neku euforiju da sa­mo dobili 800 miliona eura i da će sve biti sanirano. Pokazalo se da sam bio u pravu, jer sam vidio da određeni donatori žele odlučivati o projektima i donacijama i raditi direk­tno. Jasan je utisak da to ide sporo, da su ljudi očeki­vali više, da ide zima i da mnogi nisu riješili pitanje krova nad glavom. Poseb­no u FBiH, gdje je način odlučivanja kompleksniji, a prigovori s terena su opravdani – kaže Kozarić.

Upitan je i kako  je poslovala Centralna banka BiH u proteklih godinu dana.

Moramo biti zado­voljni s obzirom na uvjete u kojima poslujemo. Prvi put od kada sam ovdje imamo negativne kamat­ne stope na kratkoročne depozite i invenstiranje je postalo vrlo teško. Imat ćemo oko 38 miliona KM profita i to je bolje nego 2013. Devizne rezerve najveće su od osnivanja CBBiH i iznose 7,8 mi­lijardi KM, što je vrlo značajno. Doznake iz inostranstva su oko 2,6 mi­lijardi maraka. Bankarski sektor ostao je stabilan. Banke su likvidne i na damo se većem plasmanu građanima i kompanija­ma, ali je problem tzv. loših kredita. Zanimljivo je da smo novac oštećen u poplavama, bilo da je pokvašen ili uništen na drugi način, vrlo brzo zamije­nili, a da je taj iznos oko 20 miliona KM – kaže Kozarić u intervjuu za “Dnevni avaz”.