Hrana pržena u dubokom ulju je u samom vrhu liste hrane koju nikako ne bi trebalo konzumirati ako želimo biti zdravi, zato veoma zbunjuju neki tekstovi koji su se pojavili, a koji tvrde da pržena hrana ne mora biti loša za vaše zdravlje.
Mark Bittman u svom članku za New York Times kaže da dugovječni stanovnici Krita konzumiraju tri puta više ulja nego što je to uobičajeno u Americi pa zaključuje da preporuke koje govore da trebamo koristiti što manje masti nisu baš istinite.
Koristite kvalitetno ulje. Prženje u dubokoj masnoći zahtijeva popriličnu količinu ulja i zato se svi odlučuju na one jeftinije varijante koje nikako nisu dobra opcija. Zaboravite na sojino ili kukuruzno ulje, koristite ulje sjemenki grožđa ili od kikirikija. Preporučuje se i maslinovo, ali povremeno jer i ono kažu nije dobro ukoliko se izlaže visokim temperaturama. Naime, maslinovo ulje u svom sastavu ima manje termolabilnih nezasićenih masnih kiselina koje su prisutne, naprimjer, u suncokretovom ili repičinom ulju i upravo ga to čini sve popularnijim izborom kod pečenja i prženja.
Izbjegavajte prženu hranu po restoranima i ako želite da se počastite, uradite to sami u sopstvenom domu. Na taj način imaćete kontrolu nad svim namirnicama koje koristite kao i na kojem ulju ćete hranu pržiti. Najbolje opcije za prženje su namirnice koje nisu industrijski prerađene, koje su svježe i zdrave. Povrće čak ni prženjem u dubokom ulju neće izgubiti sve minerale i vitamine koje sadrži.
Na kraju krajeva, pržena hrana može biti sjajan način da navedete klince da probaju povrće. Ako komade brokule umočite u japansku tempuru i ispržite, biće hrskavi i ukusni i vaša djeca će ih sigurno probati.
Da se razumijemo, ne zalažemo se za prženu hranu, ali nekoliko puta mjesečno neće napraviti nikakvu štetu i svaki put uz standardne namirnice pokušajte ispržiti neku novu koju ćete ponuditi vašim klincima.