Građani širom Evrope su u strahu zbog skoro svakodnevnih napada u kojima stradaju civili. Mnogi se pribojavaju da se to sutra može desiti i u njihovoj sredini, jer mere koje vlasti preduzimaju nisu efikasne da spreče ubice. Osim blagodeti ubrzanja vremena i smanjivanja prostora, globalizacija nam je donela i najopasniju nuspojavu – globalizaciju terorizma. Tu ubrzanu istoriju sve teže možemo da pojmimo dominantim kategorijalnim aparatom. Kada je posle višečasovne agonije utvrđeno da je masovni ubica u Minhenu mladi Nemac iranskog porekla, policija je požurila da saopšti da nije bio povezan sa militantnom organizacijom Islamska država Iraka i Levanta (IDIL), niti da njegov krvavi pir treba na bilo koji način posmatrati u kontekstu izbegličke krize. Reč je o usamljenom činu momka, koji je imao psihičkih problema, a uzor mu je bio masovni norveški ubica Anders Brejvik, navela je istraga.
Policija ispred tržnog centra “Olimpija” u Minhenu gde se dogodio napad
Policija je potencirala i da 17-ogodišnji Avganistanac, koji je početkom prošle sedmice u vozu nožem ranio nekoliko putnika, delovao sam, odnosno da je “usamljeni vuk”, iako je IDIL preuzeo odgovornost i za ovaj napad. Čak se i u slučaju masovnog ubice u Nici naglašavalo da nije vodio asketski život u skladu sa načelima radikalnih islamista, odnosno da je jeo svinjetinu i pio alkohol. Da li treba da osjetimo izvesno olakšanje – bez obzira na užasne žrtve – što iza ovih napada ne stoji najozlogašenija teroristička organizacija na svetu? Ili treba da budemo još zabrinutiji, jer u svetu ima mnogo “usamljenih vukova” koje ovakvo haotično stanje može da osokoli?
Znači li to da moramo da se pomirimo sa užasavajućim saznanjem da više niko nije nigde bezbedan, kako je sugerisao francuski premijer Manuel Vals (Manuel Valls) nakon napada u Nici, odnosno da naučimo da živimo sa terorističkom pretnjom? “’Islamska država’ i džihad su postali utočište za nestabilne ljude, koji pokušavaju da daju smisao svojim urušenim životima”, izjavio je je jedan stručnjak za terorizam iz američkog ministarstva spoljnih poslova. Štaviše, ovakva haotična situacija ohrabruje psihički labilne ljude da posegnu za spektakularnim akcijama kako bi skrenuli pažnju na sebe, na svoj doživljaj nepravde i time prikrili svoj mentalni problem. To potvrđuje i činjenica da je ubrzo posle napada u Minhenu muškarac ubio ženu mačetom, a dan nakon toga jedan Sirijac, kome je uskraćen azil u Nemačkoj, razneo se bombom. Granica između terorizma i ludila je sve nevidljivija, mada je i sam terorizam neka vrsta ludila.
ZADNJE VIJESTI IZ Svijet Vijest dana Vijesti
