Obrazovanje odraslih kao dio cjeloživotnog učenja u svim periodima života koncept je na kojem se zasnivaju tržišta rada i ekonomije zemlja Evropske unije. Našoj zemlji rješenje je već odavno dostupno, ali ona ga ne koristi. Ova praksa Evropske unije bila bi spas za BiH, ali je ova oblast zakonski decentralizovana, nejedinstvena i bez jasne kontrole kvaliteta. U BiH ima više od trideset zakona raznih nivoa iz oblasti obrazovanja.
Najteže je s obrazovanjem odraslih. Vijeće ministara BiH prije dvije godine donijelo je Principe i standarde obrazovanja odraslih i dalo okvir za kantonalna ministarstva, ali u praksi malo je ostvareno. Principi nisu pravno obavezujući. “Sada je je na obrazovnim vlastima da principe provedu i koncipiraju zakone u toj oblasti”, kaže Adnan Husić, pomoćnik ministra za obrazovanje u Ministarstvu civilnih poslova BiH. Zakone o obrazovanju odraslih ima šest kantona u Federaciji i RS-u. Federalni Nacrt zakona o principima obrazovanja odraslih dvije godine je na čekanju. Zbog nepostojanja zakona nema intitucija za kontrolu kvalitete obrazovanja, jedinstvene evidencija organizatora obrazovanja odraslih niti cijena usluga. Nevladine organizacije specijalizirane za obrazovanje odraslih zavise od međunarodnih donatora. “Naša je velika želja da se pored zakonske regulative pokaže jasna podrška sufinanaisranjem samih polaznika i konkretnim povezivanjem s tržištem rada”, ističe Igor Lukenda, direktor Socijalno-edukativnog centra Banja Luka. Osim što većina neformalnih obuka ne donose validan dokument, kratko i traju, po nekoliko sedmica, a riječ o deficitarnim zanimanjima i često po zahtjevima poslodavaca. “Direktor je došao s prijedlogom reflektologije, pa smo kroz razgovor s pacijentima zaključili da je njihovo interesovanje veliko i nastala je ideja da idemo dalje s obukom”, priča fizioterapeutkinja tehničarka Adna Ibrahimović.