Takan Ildem, pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju, izjavio je da su Severnoatlantska alijansa i Srbija bliski partneri, koji svoje odnose razvijaju kroz mnogobrojne aktivnosti. Ilden je na skupu, pod nazivom „Peta beogradska NATO nedelja“, poručio da se partnerstvo dve strane ojačava uz puno poštovanje vojne neutralnosti Srbije.

„Sa Srbijom sarađujemo u reformi snaga nacionalne i institucionalne bezbednosti. Obučavamo srpske oficire kako bi mogli da učestvuju u međunarodnim mirovnim operacijama. Srbija sarađuje sa NATO saveznicima i samim NATO-m u zajedničkim vojnim vežbama. Ove godine ih je ukupno bilo 24“, rekao je Ildem.

On je naveo i da se tokom nedavnog boravka u Prištini usaglasio sa odlazećim komandatom KFORA o značaju nastavka mirovne misije NATO-a na Kosovu.

NATO i Srbija su saradnju otpočeli 2006. njenim prodruživanjem Programu partnerstvo za mir. Nešto čvršći odnosi dve strane uspostavljeni su na osnovu Akcionog plana za individualno partnerstvo IPAP – koji je potpisan 2015. godine.

Branimir Filipović, predstavnik ministarstva spoljnih poslova Srbije zadužen za bezbednosnu politiku konstatovao je odnose NATO-a i Srbije karakteriše visok nivo političkog dijaloga.

„Iako se prošlost ne može zaboraviti (NATO intervencija u bivšoj SRJ prim. nov.) radi sveopšteg prospetiteta potrebno je raditi na izgradnji odnosa za budućnost što podrazmeva dijalog i saradnju, a ne sukobe i razmimoilaženja. I NATO i Srbija imaju zajednički cilj očuvanja regionalnog mira što opredeljuje imperativ naše dalje saradnje sa NATO kao organizacijom i njenim državama članicama i partnerima. Kao i produbljivanje međusobnog razumevanja i poverenja što zajednički cilj čini lakše ostvarivim“, smatra Filipović.

Korist Srbije od desetogodišnje saradnje sa NATO-om je neporeciva, istakao je na skupu Kajl Skat, ambasador Sjedninjenih Država u Beogradu.

„Novčani fondovi NATO-a obezbedili su milione dolara Srbiji za uništavanje zaliha nebezbedne vojne municije i pomogli zapošljavanje 5000 bivših vojnika. Srbija je koristila NATO-ve mehanizme za suočavanje sa prirodnim katastrofama koji su joj obezbedili više od milion dolara pomoći za izazove u migrantskoj krizi“, ukazao je Kajl Skat.

Na političku dimenziju značaja bližih odnosa Srbije sa NATO ukazala je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije i domaćin skupa, govoreći o, kako se izrazila, neprijateljskom ruskom uticaju u regionu Zapadnog Balkana.

„Članstvo u Evropskoj uniji i NATO su dve stolice na kojima Srbija može i treba da sedi u interesu uspešne i prosperitetne države Srbije i njenih građana. EU bi pomogla Srbiji ako bi što preotvorila i pregovaračko poglavlje 31 o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici imajući u vidu sve jače nedomakratsko delovanje Rusije na Zapadnom Balkanu koja više ne preza ni od opasnih destabilizujućih poteza“, smatra Jelena Milić.

Skup „Peta beogradska NATO nedelja“ u čijem fokusu je saradnja između NATO-a i EU, kao i njen značaj za Srbiju i Zapadni Balkan traje dva dana i završava se u subotu 17. novembra.