“To znači da Srbija mora normalizovati svoje odnose sa Kosovom, a sada je prerano govoriti kako će to izgledati. Naravno, to je jedan od uslova i pogrešno je misliti da sve zavisi isključivo od toga. Treba ispuniti još dosta toga. Mnogo treba da se uradi na polju vladavine prava. O mnogim drugim poglavljima treba da se pregovara i dosta toga promijeni”, rekao je Hahn, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Upitan da li to znači da će se prijem Srbije u EU podudariti sa završetkom procesa normalizacije odnosa sa Prištinom, Hahn kaže da je tačno nešto sasvim suprotno: “Normalizacija sa Kosovom je preduslov da Srbija postane članica EU”.

A na pitanje da li to što je predsjednik Evropske komisije Juncker pomenuo nedavno 2025. godinu znači da će Srbija i Crna Gora, kao lideri u regionu, biti izdvojene od ostalih zemalja. Hahn kaže:

“Ne, nije tako. Ako obratite pažnju na Junckerov govor, on nije pomenuo samo lidere u regionu, iako su ove dvije države spomenute na papiru. To jasno upućuje na činjenicu da te dvije zemlje, Srbija i Crna Gora, već pregovaraju. Tu se one razlikuju od ostalih država. Lično se uzdržavam od bilo kakvih kvalifikacija. Ono što se računa jeste razvoj svake zemlje”.

Vjeruje, kaže, da svaka zemlja napreduje prema evropskoj perspektivi: neke su naprednije, a ostale moraju još da se angažuju i obave domaće zadatke kako bi pripremile teren.

“Načelno, vidim da su gotovo sve zemlje na dobrom putu”, rekao je Hahn.

Dodaje da, doduše, misli da u Bosni i Hercegovini treba još da se uradi.

“Nadam se da ćemo ubrzo dobiti odgovore na naš upitnik. To je nešto što građani te zemlje očekuju od svojih političkih lidera – da vide da politički lideri imaju kapacitet i spremnost do odlučuju. Oni žele evropsku perspektivu”, naveo je evropski komesar.

Ostale zemlje su, kaže Hahn, na dobrom putu.

“Ova strategija će pokriti evropsku perspektivu za sve države Zapadnog Balkana. Veoma je važno istaći da se radi o evropskoj perspektivi za sve zemlje, a ne samo za dvije ili tri”, kazao je Hahn.

Govoreći o Kosovu, Hahn kaže da on, naravno, ne može da ignoriše geostrateške i geopolitičke događaje ali ono što Komisija može da uradi – a što upravo sa posvećenošću i radi – jeste da pomažemo Kosovu da pripremi teren za buduće članstvo u EU, tako što će poboljšati zakonsku strukturu, ekonomski učinak, podići prihode, što je važno u slučaju Kosova jer jedna trećina dohotka dolazi iz carine koja neće postojati u zajedničkom tržištu.

Hahn je, naime, tako odgovorio na pitanje da li strepi da postoji rizik da Kosovo zaostaje, imajući u vidu da se osim Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje sa Kosovom ne može ići dalje i da li postoji neki način da Komisija ozbezbijedi da Kosovo ne zaostaje dok ostali napreduju,a sve u svijetlu dešavanja u Kataloniji i problema sa petorkom u EU koja ne priznaje kosovsku nezavisnost.

“Jedna trećina nacionalnog dohotka ne može se zamijeniti preko noći, zato time treba da se pozabavimo mnogo ranije. Ovako, po mom mišljenju, možemo konkretno podržati Kosovo u pripremama terena za buduće članstvo u EU. Kosovo je dio svih ovih priprema koje vode ka regionalnom ekonomskom prostoru. To je još jedan dokaz naše snažne posvećenosti evropskoj perspektivi Kosova”, naveo je Hahn.

Kada je riječ o Makedoniji koja se i dalje suočava sa sporom oko imena, Hahn je rekao da se prethodna vlada obratila Grčkoj da rade na mjerama izgradnje zajedničkog povjerenja.

Razumije, kaže, da sada postoje neke političke prepreke, ali kao uvijek u životu: kada postoji volja postoji i rješenje.

Upitan da li to znači da makedonski put ka Briselu za Skoplje treba biti preko Atine, Hahn kaže da ima mnogo načina da se ide prema Briselu, te da je optimista i da će se rješenje za to desiti.