Studenti u BiH često protestima traže bolje obrazovanje, a svake godine raste interes za studiranje u inostranstvu. U brojnim evropskim i zemljama regiona, obrazovanje čini važan dio predizborne kampanje, ali bh. političarima obrazovanje nije tema, iako je jednu od godina osnovnih studija 2013. upisalo 112.922 studenata, koji su istovremeno i veliko biračko tijelo. Prošle je godine diplomiralo 18.433 studenata, što je porast od 0,4 posto. Procjenjuje se i da je porastao tzv. brain drain, tj. odlazak stručnog kadra. Međutim, ne postoje pouzdani podaci o bh. građanima koji sreću traže izvan svoje zemlje. Zbog svega, studenti u BiH relativno često protestima traže bolje obrazovanje.
Studiranje za tržište rada
Vlasti rijetko imaju sluha za njihove zahtjeve, pa je zato svake godine sve veći interes za inostrano studiranje. Među njima je i Nađa Škaljić, magistrica međunarodnog prava, koju su talenat i vrijedan rad odveli na neke od najboljih svjetskih škola. Najprije je završila osnovne studije u Sarajevu.
„Osnovna razlika je vrlo jednostavna – vani se studira za potrebe tržišta rada. Ovdje ne. U sklopu studija, kada sam bila recimo na Fletcheru, Harvardu ili Oxfordu, uvijek se radilo o tome da se student ili kandidat priprema za svoj budući posao“, kaže Škaljić.
Igor Nikolić nedavno je izašao sa fakulteta kao diplomirani pravnik. Tražio je opcije da ode u inostranstvo, ali je ipak odlučio da nastavi magistarske studije u BiH.
Nije nezadovoljan ovdašnjim studijima, ali smatra da je reforma loše provedena, naročito Bolonjska konvencija. „Moje mišljenje o Bolonji nije baš nešto najbolje. Mislim da u BiH nije aplicirana na način na koji bi trebalo. Kao jedan od glavnih razloga možda bih naveo malo starije profesore koji nisu toliko fleksibilni koliko bi trebalo i da provode ispite na način na koji bi trebalo“, ukazuje Nikolić.
Neophodna akreditacija fakulteta
Da bi visoko obrazovanje zaista i bilo visoko, neophodno je završiti proces akreditacije fakulteta. Akreditovano je manje od polovine. „Taj proces je sada u toku, tako da nemamo nekih egzaktnih pokazatelja, koji bi mogli biti uporedivi o kvalitetu između visokoškolskih ustanova, koliko je neka više ili manje kvalitetna“, navodi Husein Nanić, direktor Agencije za razvoj visokog obrazovanja BiH. Bh. univerziteti imaju relativno loš plasman na međunarodnim rang-listama u odnosu na region, međutim ovdašnjim studentima to ne smeta da u velikom broju slučajeva ostvaruju odlične rezultate izvan svoje zemlje. „Uglavnom kažemo jedno, a to je da imamo pametnu djecu, odnosno pametne studente i uglavnom, na fakultetu, odnosno na univerzitetima gdje su aplicirali uglavnom se vraćaju sa preporukama samih tih profesora, svojih mentora i fakulteta na kojima su stekli znanje“, kaže Ilda Zornić, urednica bh. portala „Stipendije“.
„Kvalitetan obrazovni sistem i reforma obrazovanja jedni su od ključnih faktora za dugoročnu stabilnost Bosne i Hercegovine. Ipak, za razliku od svih ostalih zemalja regiona, ovde u bh. institucijama, nema ministarstva za obrazovanje. U tome mnogi vide jedan od osnovnih problema nezavidne pozicije u kojoj se nalazi veliki broj univerziteta, samim tim i studenata u ovoj zemlji“, javlja Al Jazeerin reporter Stefan Goranović.
Izvor: Al Jazeera
ZADNJE VIJESTI IZ Bosna i Hercegovina Izdvojeno Vijesti
