Od 889 miliona eura pomoći koje su joj na donatorskoj konferenciju u Briselu ponuđene u obliku kredita, Srbija namjerava da u najskorijem periodu iskoristi samo dva kredita u ukupnom iznosu od tek 267 miliona eura, piše dnevni list “Danas”.
Kako je rečeno listu u Kancelariji za obnovu poplavljenih područja, za sada se radi na pripremi aplikacije za konkurisanje za izuzetno povoljan japanski kredit i Urgentni kredit za sanaciju od Svjetske banke.
Japanski kredit iznosi 40 miliona eura, sa rokom otplate 40 godina i grejs periodom od 10 godina, sa simboličnom kamatnom stopom od 0,01 odsto.
Kredit Svjetske banke za sanaciju posljedica poplava iznosi 227 miliona eura, pod za sada nepoznatim uslovima.
Od 106 miliona eura bespovratnih donacija, najveći dio došao je iz Europske unije – 80 miliona eura. Švicarska je Srbiji poklonila 5,9 miliona eura, a Japan pet miliona. Srbija je od Norveške dobila 4,1 milion eura donacija, a po dva miliona donirale su Austrija, Švedska i SAD.
Na donatorskoj konferenciji za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, koju su na inicijativu predsjednika Srbije Tomislava Nikolića zajednički organizovali Evropska unija, Francuska i Slovenija, učestvovalo je 35 zemalja i sedam institucija. Francuska je Srbiji poklonila milion eura, Velika Britanija 1,25 miliona, a Slovenija 150.000.
Podaci Europske unije pokazuju da neke od zemalja učesnica konferencije nisu donirale novac niti ponudile kredite, što ne znači da te države Srbiji nisu dale nikakvu pomoć, jer je većina još prije donatorskog skupa u poplavljena područja poslala opremu ili ljudstvo ili novčana sredstva. Među takvima su Rusija i Nemačka.
Okvirne procene govore da su majske poplave napravile štetu od 1,5 milijardi eura.