Napad dronom na Sulejmanija je poslednja eskalacija u konfrontaciji preko posrednika (proxy) koja traje skoro 20 godina. Od Sirije preko Iraka, Jemena, Libana i dalje, u tim sukobima je ubijeno nekoliko stotina hiljada ljudi.

Međutim, prošle godine je naročito postalo očigledno da Iran i njegovi protivnici krše uobičajena pravila ratovanja, izvodeći napade na tankere u Zalivu i saudijsku energetsku infrastrukturu.

Američke mere odmazde, kao što su vazdušni udari na proiransku miliciju u Iraku – te pokušaj upada u ambasadu SAD u Bagdadu – jesu događaji kojima se već skliznulo na nepoznatu teritoriju.

Kratkoročno gledano, za sada nije jasno da li će jednostrana američka akcija – koja je šokirala mnoge u Vašingtonu i širom sveta – dovesti do još većeg nasilja na Bliskom istoku.

Pojedini krugovi u Teheranu žele odmazdu zbog ubistva Sulejmanija – koji je smatran drugom najmoćnijom ličnošću u Iranu i ključnim arhitektom njegovih međunarodnih vojnih operacija – što može izazvati haos u regionu. Istovremeno, ima i onih iranskih političara koji će se zalagati za uzdržanost.

Iran bi mogao, između ostalog, da reaguje novim napadima na brodove u Zalivu, mada bi to pružilo priliku onima u SAD, ali i Izraelu i drugim zemljama regije – koji odavno žele da unište vojnu moć Irana.

Dugoročno gledano, iranski odgovor je neizbežan – što potencijalno može da izazove sveopšti rat u regionu. Veoma je važna i reakcije američkih lokalnih i globalnih saveznika, ali i protivnika. Izgleda da su Rusija i Kina sve više uključene u odmeravanje snaga u ovom regionu, što potvrđuje i činjenica da su nedavno najavili zajedničke vežbe sa iranskom mornaricom. Sasvim je izvesno da će ruski predsednik Vladimir Putin biti u iskušenju da znatno pojača podršku Teheranu. Doduše, Iran i Rusija imaju kompleksne odnose i nadmeću se za uticaj na Bliskom istoku, ali su uspostavili relativno efisakno savezništvo u Siriji, piše Rojters.

Saveznici SAD će preispitati pozicije

I američki saveznici će ubrzano preispitati svoje pozicije. Naročito su evropske države još od ranije izražavale zabrinutost zbog sve tvrđeg Trampovog stava prema Iranu, pa neće biti voljne da budu uvučene u bilo koji otvoreni rat. Međutim, ukoliko ga ne podrže, to će nesumnjivo pogoršati već zategnute odnose SAD i Evrope.

Iračka vlada je naročito u složenoj situaciji, jer su na njenoj teritoriji razmeštene i američke i iranske snage. Sulejmani je imao ključnu ulogu ne samo u gušenju protesta u Iranu, već i demonstracija u Iraku protiv korupcije vlasti. Međutim, to ne znači da će vlasti u Bagdadu biti entuzijastične za bilo kakvu američku akciju, poput ubistva Sulejmanija, što su osudile kao narušavanje iračkog suvereniteta i pravila angažovanja u ovoj zemlji.

Ignorisanje pravila kao nova norma

Međutim, ništa od ovoga ne zabrinjava predsednika SAD. Otkad je stupio na dužnost, on se suprostavljao uticaju etabliranih ličnosti u spoljnoj politici i armiji, u čijim izveštajima se navodi da Tramp ima osećaj da oni žele da ga kontrolišu. Skoro svi oni – uključujući bivšeg ministra odbrane Džima Matisa
(Jim Mattis) – napustili su administraciju.

Sa približavanjem predsedničkih izbora i saslušanja u Senatu o impičmentu, Tramp možda kalkuliše da bi njegov snažan i odlučan nastup na vojnom planu ostavio utisak na birače, bez obzira što bi to alarmiralo mnoge druge.

To možda ukazuje na najzabrinjavajuću lekciju ovog napada u Bagdadu i što god bude sledilo.

“Više nego bilo ko drugi, čak i Putin, Sulejmani je bio primer lidera koji nije imao grižu savesti zbog igrnorisanja pravila i izazivanja krvavog haosa koji je pogodovao njegovim ambicijama i agendi. Takvo ponašanje svakim danom sve više postaje normalno i prihvaćeno na međunarodnom planu, i niko ne zna gde će to završiti”, upozorava Piter Eps u Rojtersu.

Marfi: Svesno započinjanje rata

Ubistvo Sulejmanija je dramatična eskalacija već opasne situacije na Bliskom istoku, preteći da izazove nasilje od Zaliva do obala Sredozemlja, piše CNN.

Čarls (Charles) Lister, jedan od vodećih analitičara iranske politike u regionu, kaže da to u strateškom smislu i po mogućim posledicama – daleko premašuje ubistva lidera Al Kaide Osame bin Ladena i osnivača Islamske države (IDIL) Abua Bakra al-Bagdadija.

Sa tom ocenom se slaže i demokratski senator Kris Marfi (Chris Marfy), koji je kritikovao Trampovu administraciju zbog akcije bez konsultacija sa Kongresom.

“Da li je Amerika upravo pogubila, bez odobrenja Kongresa, drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu, svesno započinjući potencijalno sveopšti rat u regionu?” upitao je Marfi.

Ben Fridman (Friedman), direktor instituta “Odbrambeni prioriteti” (Defense Priorities) u Vašingtonu, rekao je za CNN da je napad bio “veoma nesmotreni čin jer američke snage u regionu nisu dovoljne da se nose sa potencijalnim posledicama”.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei je svojevremeno opisao generala Sulejmanija kao “živog mučenika revolucije”. Fridman kaže da je njegovo ubistvo ratni čin i da će se Iranci osećati prisiljenima da uzvrate.

Sulejmani je kao lider specijalnih snaga Kuds skoro 20 godina, bio glavni arhitekta rastućeg iranskog vojnog prisustva u Iraku, Siriji i Jemenu.

“Njujorker” (the New Yorker) je 2013. pisao da je Sulejmani “neutralisao rivale, naoružavao saveznike i upravljao mrežom militantnih grupa koje su ubile stotine Amerikanaca u Iraku”.

Ali Sufan (Soufan), bivši službenik američkog Federalnog istražnog biroa (FBI), naveo je pre dve godine da je Sulejmani “bez sumnje sada najmoćniji general na Bliskom istoku”.

Sulejmani je početkom 2008. poslao nadmenu poruku američkom komandantu u Iraku Dejvidu Petreusu (David Petraeus).

“Dragi generale Petreus – treba da budete svesni da ja, Kasem Sulejmani, kontrolišem iransku politiku u Iraku, Siriji, Libanu, Gazi i Avganistanu. Zaista, ambasador u Bagdadu je član snaga Kuds. Osoba koja će ga zameniti je takođe pripadnik Kudsa”, naveo je on.

Lister: Rat dolazi

Osim Iranske revolucionarne garde, Iran kontroliše i moćne šiitske milicije u Iraku, Siriji, Libanu i Jemenu, koje će verovatno biti angažovaneza napadna američke interese i saveznike.

Jedna meta mogla bi da bude malobrojna američka vojska u Siriji. Lister kaže da američko prisustvo tamo sada izgleda veoma ranjivo, jer se “brojčano već smanjilo i oslabilo u smislu kredibilnosti i poverenja partnera”.

“Smrt Sulejmanija je ozbiljan gubitak za iransku regionalnu agendu, ali njegovo ‘mučeništvo’ će verovatno podstaći reakciju koja će, makar srednjoročno, nadoknaditi njegovu smrt. Sad Sulejmanijevom smrću, rat dolazi – to deluje izvesno. Jedino je pitanje gde, u kom obliku i kada”, naglasio je Lister.

Fontenrouz: Mogući iranski udari širom svijeta

Dok će šiitske milicije u Bagdadu koje podržava Iran možda odmah uzvratiti zbog ubistva Kasema Sulejmanija, zvanični Teheran će čekati i odabrati trenutak, mesto i način svoje odmazde – i onda ponovo udariti, moguće je godinama – ocenjuje za Gardijan (The Guardian) Kirsten Fontenrouz (Fontenrose), analitičarka “Atlantskog saveta” (the Atlantic Council).

“Mislim da će verovatno pokušati da udare na nas u drugim delovima sveta, možda u zapadnoj Africi, možda Latinskoj Americi, kako bi poslali poruku da mogu da dopru do nas bilo gde – da nikada ne bi smeli da se osećamo sigurno. Mislim da će i SAD pokušati da prošire napade na sličan način”, smatra Fontenrouz.

Po njenom mišljenju, to neće biti otvoreni rat, već serija asimetričnih delimično nepredvidivih udara na interese druge strane.

“Ukoliko zbog ovoga izbije rat, to nam apsolutno neće ići u prilog”, upozorio je Danijel Dejvis (Daniel Davis), penzionisani potpukovnik američke vojske, veteran ratova u Avganistanu i Iraku, sada analitičar instituta “Odbrambeni prioriteti”.

“To bi bilo katastrofalno za sve”, kazao je Dejvis za Gardijan.

Njujorker: Ubistvo Sulejmanija jednako ratnom činu

Atentat na Sulejmanija je najodvažniji potez SAD u konfrontaciji sa Iranom od revolucije u ovoj zemlji 1979. godine – jednak ratnom činu – piše Robin Vrajt (Wright) u Njujorkeru.

General Dejvid Petreus je rekao za ovaj list da je Iran sada u stanju šoka, ali da raspolaže širokim spektrom mogućnosti da uzvrati: “od odmazde preko posrednika, kidnapovanja američkih građana, akcija protiv naših koalicionih partnera, čak i pokušaja da učini nešto u SAD”.

Džon (John) Limbert, jedna od 52 Amerikanca koji su bili uzeti kao taoci u Iranu 1979, kazao je za Njujorker da je srećan što više nema Sulejmanija, ali je dodao da se “ovo neće dobro završiti”.

Po rečima Jana Bremera (Ian Bremmer), predsednika “Evroazijske grupe” (the Eurasia Group), “SAD su upravo ubile iranskog Patona” (proslavljeni američki general iz Drugog svetskog rata Džordž Paton).

Lukas: Ozbiljan udarac iranskom režimu

Ubistvo Sulejmanija je ozbiljan udarac iranskom klerikalnom režimu koji je uzdrman oštrim američkim sankcijama, zatim suočava sa padom ekonomije i antivladinim protestima, kaže za redakciju Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku Skot Lukas (Scott Lucas), analitičar britanskog Univerziteta Birmingem.

Analitičari ističu da Teheran ima kapacitete da deluje direktno protiv američkih vojnih i ekonomskih interesa na Bliskom istoku ili njenih saveznika kao što su Saudijska Arabija i Izrael.

Doduše, Lukas smatra da će Iran verovatno oprezno proceniti opcije pre nego bilo koje mere odmazde jer su “Amerikanci sada pokazali da su prešli liniju i da će uzvratiti”.

Analitičari procenjuju da Sulejmanijeva smrt najverovatnije neće dovesti do velike promene u iranskim vojnim operacijama niti ugroziti savezništvo sa grupacijama koje deluju u njegovo ime u regionu.

“Moć je veoma institucionalizovana u Kuds jedinicama”, kaže Ali Alfoneh iz Instituta arapskih zalivskih država (The Arab Gulf States Institute).

“Naslednik možda nema Sulejmanijevu karizmu ali će vršiti uticaj u Iranu i inostranstvu zahvaljujući moći snaga Kuds”, naglašava Alfoneh i zaključuje da će režim pretvoriti ubistvo Sulejmanija u veliku propagandnu priliku kako bi zbio redove okupljajući oko sebe veliki deo javnosti.

(Vijesti.ba / RSE)