24. Septembra. 2014. Svijet, Vijest dana, Vijesti

Puškov: Rusija je želela da zaustavi rat – Stoltenberg: Prioritet NATO kriza u Ukrajini – NATO: Ruske snage se povlače

BEČ – Predsjednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Aleksej Puškov istakao je da je Rusija, svojim djelovanjem u Ukrajini, željela da zaustavi rat, jer smatra da građanskii rat u toj zemlji ne bi vodio nikuda. „Ukrajinska vojska nije u stanju da ostvari odlučujuću pobedu koju traže desničari i drugi, a na drugoj strani pobunjenici nisu dovoljno jaki da marširaju ka Kijevu. Moglo je doći do beskrajnog razaranja gradova u regionu bez da ijedna strana pobedi. Zbog toga je predsednik Vladimir Putin u jednom razgovoru sa (predsednikom Ukrajine) Petrom Porošenkom inicirao primirje“, objasnio je on, u intervjuu bečkom dnevniku „Prese“ dodajući da je dugoročni cilj Moskve da istočna Ukrajine i Kijev dogovore jednu vrstu kohabitacije, koja bi garantovala istoku željeni specijalni status.

Puškov je negirao da se Rusija meša u ukrajinske stvari, dodajući da predsednik Rusije ne može ruskoj javnosti reći da mu je svejedeno kada ubijaju Ruse u Ukrajini.

„Kada smo našim zapadnim kolegama ukazivali da otcjepljenje Kosova znači kršenje međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta rečeno nam je da se radi o specijalnom slučaju. Sada imamo specijalni slučaj za vas, i to na Krimu. Ponovnim ujedinjenjem Krima smo spriječili da se dešava ono što se trenutno odvija u istočnoj Ukrajini”, dodao je on. Rusija se, prema njegovim riječima, nije mješala u ukrajinske stvari sve dok nije došlo do tenzija u istočnom dijelu Ukrajine.

“Da su nove vlasti u Kijevu, koje nismo u to vrijeme priznavali, poslali pregovarače u istočnu Ukrajinu umjesto vojne jedinice došlo bi do bolje razvoja. Ljudi imaju pravo da budu separatisti. Postoje separatisti u Škotskoj, Kataloniji, na Korzici I čak u Južnom Tirolu. Međutim građani istočne Ukrajine se nisu borili protiv Kijeva sve dok Kijev nije počeo da se bori protiv njih“, ukazao je Puškov.

Građani istočne Ukrajine, prema Puškovu, želeli su garancije za korišćenje ruskog jezika, veći udio u budžetu, jer istok više proizvodi od ostatka zemlje. „Kijev je krenuo pogrešnim putem kada je odlučio da uguši taj pokret. Tako su pomogli pokretu da postane seperatistički“, uverava ruski političar. Kada je reč o sankcijama EU Puškov smatra da je poslednjim pooštravanjem Brisel uputio apsolutno pogrešan signal, jer je pokazao da šta god radi Rusija ona biva sankcionisana.Rusija je podržavala primirje, a da nije uticala na pobunjenike do njega ne bi ni došlo, ukazao je on.

Puškov je uvjeren da je Evropa trebalo ranije da utiče na kijevske vlasti kako bi obustavila borbe i počela pregovore umesto da uvodi sankcije protiv Rusije. Takođe je ocenio da je najveća greška Moskve bila što je dala EU i SAD odrešene ruke da utiče na događaje na trgu Majdan.

NATO je saopštio da je “Rusija povukla veliki deo svojih snaga iz Ukrajine”, ali da su mnogi ruski vojnici ostali stacionirani u blizini. “Više hiljada i dalje je stacionirano u blizini granice”, rekla je portparolka NATO-a Oana Lungesku, izrazivši zabrinutost zbog ruskih vojnika stacioniranih nedaleko od istočne ukrajinske granice. Jens Stoltenberg, koji će 1. oktobra preuzeti mesto generalnog sekretara NATO izjavio je da će prioritet u njegovom radu biti situacija u Ukrajini.

On je dodao da povratak na ranije odnose Rusije i NATO neće biti moguć. “Povratak na prethodno se ne razmatra kao varijanta. Rusija je odlučila da se pridržava agresivnije linije. Zato ne možemo, kao što smo se ranije nadali, da nastavimo jačanje partnerstva s Rusijom”, rekao je bivši norveški premijer Stoltenberg Norveškoj novinskoj agenciji. Prema njegovim rečima, na ozbiljnost situacije u Ukrajini “ukazuje činjenica da se vojna sila primenjuje radi promene granica”.

“Ukrajina je partner NATO-a i, pored toga, graniči se sa državama-članicama Alijanse”, rekao je Stoltenberg, koji je duže od osam godina bio premijer Norveške.

Govoreći o odnosima sa predsednikom susedne Rusije, Stoltenberg je rekao da su odnosi sa Vladimirom Putinom bili “radni i korisni”. Aktuelni generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen juče je rekao da je za vreme njegovog mandata Alijansa “skinula stomak i očeličila mišiće”, i da će Stoltenberga dočekati zadaci dogovoreni početkom septembra na samitu u Velsu lidera zemalja Alijanse, među kojima je plan jačanja odbrane članica NATO u centralnoj i istočnoj Evropi radi odvraćanja eventualnih neprijateljskih akcija Kremlja.

Glavni element tog plana jeste formiranje multinacionalnih snaga za brzo reagovanje koje bi u najkraćem roku mogle biti upućene u Poljsku, baltičke zemlje ili bilo koju članicu NATO koja je ugrožena.