U Parizu bi danas trebalo da bude održan sastanak o načinima rješavanja ukrajinske krize, kome će, pored predsjednika Ukrajine i Rusije, Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, prisustvovati njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Emanuel Makron.
Ukrajinski predsednik suočen je s velikim testom na samitu sa Putinom u Parizu, kada će sprovesti predizborno obećanje da će pregovarati o prekidu rata na jugoistoku Ukrajine, uprkos glasnom protivljenju kod kuće, navodi Gardijan.
Zelenski i njegov ruski kolega sastaće se danas u Jelisejskoj palati, zajedno sa evropskim liderima, na njihovim prvim razgovorima licem u lice od kada je ukrajinski predsednik, bivši komičar, u maju stupio na dužnost.
Sastanak, na kojem će posredovati čelnici Francuske i Nemačke, ima za cilj da oživi napore za rešavanje petogodišnjeg sukoba Kijeva sa proruskim snagama, koje od 2014. godine drže delove teritorije jugoistočne Ukrajine.
U konfliktu je život izgubilo više od 13.000 ljudi, mnogi su raseljeni.
Šefovi dveju zemalja se nisu sastali od 2016. godine, kada je sa Putinom razgovarao tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko.
Zelenski, koji je u aprilu odneo ubedljivu pobedu na izborima, obećao je Ukrajincima da neće podilaziti Putinu kada se njih dvojica sretnu, ali ponovio je da su direktni pregovori sa Moskvom jedini način da se rat okonča.
U središtu razgovora su detalji Minskog sporazuma, mirovnog plana sa 13 tačaka iz 2015. godine, koji predviđa povratak granice s Rusijom pod ukrajinsku kontrolu, održavanje izbora u separatističkim regionima i razoružavanje i evakuaciju ruskih snaga na jugoistoku Ukrajine.
Prema sporazumu iz Minska, Ukrajina može da povrati kontrolu nad svojom granicom s Rusijom tek nakon što se u separatističkim regionima održe lokalni izbori i regioni dobiju autonomni status. Ali Zelenski kaže da Ukrajina mora dobiti kontrolu nad svojom granicom pre održavanja lokalnih izbora, navodi AP.
Ključni savetnik Zelenskog, Andrij Jermak, pokušao je da smanji zabrinutost oko razgovora, rekavši da Ukrajina neće pristati na „federativnu Ukrajinu“.
Analitičari i političari umanjili su očekivanja da bi razgovori mogli dovesti do pomaka u rešavanju sukoba, rekavši da je najviše čemu se može nadati deeskalacija tenzija, prenosi Gardijan.
Rusija veruje da je vreme na njenoj strani i da može izdržati bilo kakav međunarodni pritisak na Putina da učini ustupke, dodaje list.
„Minsk se ne može sprovesti“, napisao je nedavno Dmitri Trenin, direktor moskovskog centra Karnegi, konstatujući protivljenje unutar Ukrajine. „Najviše što se može postići je – ne u Parizu, već na kraju – trajnije primirje, potpuna razmena zarobljenika i olakšavanje humanitarnih/ekonomskih kontakata preko linije fronta u Donbasu“, smatra Trenin.
Prema njegovim rečima, čini se da ono što Putin može da izvuče iz ovog sastanka jeste zaključak Evropljana da je voljan da se sa Zelenskim dogovori oko praktičnih pitanja, poput novog sporazuma o transportu gasa.
ZADNJE VIJESTI IZ Izdvojeno Svijet
