10. Augusta. 2014. Region, Vijest dana, Vijesti

Srbija se zadužuje 3,5 miliona evra dnevno – Sve zemlje ex Juge su u “istom loncu”

BEOGRAD – Srbija se od početka godine do kraja jula svaki dan u prosjeku zaduživala gotovo 3,5 miliona evra, podaci su Uprave za javni dug prema kojima je početkom avgusta javni dug Srbije iznosio 20,89 milijardi evra (oko 63 odsto BDP-a), ali opasnosti od bankrota nema, tvrde ekonomisti.

Obračun Fiskalnog savjeta je, međutim drugačiji, i prema tim podacima, javni dug je već na kraju juna dostigao 21,2 milijarde evra, odnosno 66 odsto BDP-a.

Zakonske granice i evropske i domaće (učešće javnog duga od 60, odnosno 45 odsto BDP-a) svakako su odavno probijene, ali ekonomisti kažu da je da je tempo zaduživanja i dalje “podnošljiv”, te nema govora da bi Srbija mogla bankrotirati.

Srbija nije kandidat za bankrot, rekao je Tanjugu ekonomista Ivan Nikolić začuđen kako je to pitanje uopšte nametnuto javnosti. “Mjereno udjelom duga u BDP-u nismo ništa gori od susednih zemalja, a u Hrvatskoj ili Sloveniji, recimo, niko ne govori o bankrotstvu“, precizira on.

„Pitanje bankrota nametnuto je kako bi se lakše prihvatile teške mjere štednje koje slijede. Čak i najnovije procjene svijetskih agencija, koje porede zemlje, kao potencijalne kandidate za bankrot navode BiH i kao blaže potencijalnu Hrvatsku. Srbije tu nema“, kazao je Nikolić.

Svi u regionu su, prema njegovim rečima, manje-više na istim mukama, a posebno zemlje bivše SFRJ. Slovenija, Hrvatska, pa čak i Crna Gora su, kaže Nikolić, daleko zaduženije od Srbije i to u većim iznosima, i u udjelu u BDP-u.

Srbija ima konzervativniji obračun javnog duga, rekao je sagovornik Tanjuga, uz opasku da će, kad te zemlje pređu na naš sistem obračuna već u septembru, njihovi podaci biti još lošiji.

Stanje je teško, ali svi smo u istom loncu. To ne znači, s druge strane, da bi trebalo da se opuštamo, ovaj problem mora da se rješava u narednim godinama, kada će Srbija I dalje belježiti porast javnog duga“, naveo je Nikolić.

Javni dug, objašnjava, raste zbog visokog deficita, koji će, prema svim procjenama ove godine iznositi oko 8,3 odsto BDP-a i biće najveći u Evropi.