Švajcarci na referendumu odlučuju da li žele da svi građani mesečno dobijaju stalni “bezuslovni osnovni prihod” koji su ekonomisti procenili na po 2.500 franaka (2.254 evra), svakog meseca – i deca i stari, i svi ostali, radili ili ne. Stručnjaci su ocenili da je taj iznos dovoljan da građanin “sastavi kraj s krajem u bogatoj Švajcarskoj” gde je obavezno privatno zdravstveno osiguranje i gde su životni troškovi “nebu pod oblake”. Kritičari upozoravaju da bi takva politika dovela do “eksplozije” državnog budžeta. Sama švajcarska vlada predlaže biračima da odbace taj predlog na referendumu, dok ankete govore da će se ionako glasati protiv u Švajcarskoj, poznatoj po slobodnoj tržišnoj politici, visokoj tehnologiji i kapitalističkom finansijskom sektoru. Zagovornici insistiraju da je došlo vreme za uvodjuenje osnovnog mesečnog prihoda jer bespoštedne promene u privredi, kao što je rad robota umesto fabričkih radnika, čine radna mesta sve nesigurnijim. Oni kažu i da žele da ishod referenduma bude podsticaj u tom pravcu, a ne tek puka pobeda jedne ideje. Ankete ukazuju da tu ideju podržava svega jedna četvrtina Švajcaraca. Referendum se organizuje na osnovu 100.000 potpisa prikupljenih za predlog o održavanju glasanja.
U nedelju se na feredumu glasa i o još nekoliko pitanja, među kojima su više novca za javne usluge i pojednostavljenje postupka za odobravanje azila. Opšti osnovni mesečni prihod za sve može izgledati kao “nabildovana” socijalna pomoć, ali njeni zastupnici kažu da im je cilj da time sasvim zamene socijalnu pomoć. Zastupnici te ideje i u Švajcarskoj, i drugde u Evropi kažu da su postojeći sistemi socijalne pomoći preopterećeni birokratijom u toj meri da odvraćaju mnoge potencijalne korisnike i od prijavljianja za nju. Novina bezuslovnog osnovnog prihoda je što bi ga svako dobijao automatski. Po predloženom modelu, svako dete bi dobijalo jednu četvrtinu iznosa za odrasle – 625 franaka mesečno, što je više od sadašnjeg državnog dečijeg dodatka. Mogući načini prikupljanja novca za taj prihod bile bi takse na plate iznad minimalnih, ušteda od socijalne pomoći, porez i smanjenje državnog budžeta. Ta švajcarska ideja je medju najnaprednijima u Evropi. Holandski grad Utreht namerava da izvede dvogodišnji eksperiment sa sličnim planom davanja novca stanovnicima koji već primaju socijalnu pomoć. Ralf Kundih, predsednik švajcarskog ogranka organizacije “Basic Income Earth Network”, kaže da se nekim ekonomistima ta ideja svidja jer bi podstakla potrošnju i time podržala privredu. “Naši roditelji, naše babe i dede, i svi pre njih, radili su teško da bismo mi mogli da proizvodimo više, a radimo manje, uz pomoć mašina”, rekao je Kundih. “Oni nisu predvideli samo to da će bogatstvo koristiti samo njegovim vlasnicima, kao sredstvo proizvodnje”. Kundih je rekao da studije i pilot-projekti pokazuju da ljudi neće samo sedeti kod kuće, ne radeći ništa. “Osnovni prihod je pre svega podsticaj za zapošljavanje i privrednu aktivnost”, rekao je on i dodao da će to podstaći preduzetništvo pošto će ljudi manje strahovati od gubitka posla i radije će preuzimati rizike. Ali, udruženje većinom malih firmi na jugozapadu Švajcarske, UVAM, jedno je od mnogih koja pozivaju glasače da odbace taj predlog, te na svom sajtu na internetu poručuje “Nema hleba bez rada”. UVAM je proglasilo predlog o osnovnom prihodu kao “apsolutnu opasnost jer predstavlja savršenu negaciju vrline rada”, te bi se ukorenila “klasa zavisnika” po ceni od 208 milijardi franaka godišnje. “Bez bogatstva nema preraspodele, jer novac ne pada s neba”, napisala je ta grupa. Kundih ipak kaže da su mnoge reforme najpre dočekane negativno. “Sav društveni napredak, kao što je penziono osiguranje ili čak i pravo glasa za žene, najpre su smatrani katastrofalnim za privredu”, rekao je on o ranijim reformama u Švajcarskoj. “Svako ko se odupire društvenom napretku kaže da za to nema para, ali to je samo prazna priča”.
ZADNJE VIJESTI IZ Svijet Vijesti
