Pileća supa je jedno od najpopularnijih i najefikasnijih jela za one koji boluju od gripa ili prehlade. Brojne studije su dokazale njeno blagotvorno dejstvo kod problema sa zapušenim nosem i upaljenim grlom.
Poznata kao “Jevrejski penicilin”, preporučivana je u borbi protiv prehlade još u 12. veku. U 16. veku kada je bolesnicima prepisivana hranljiva, okrepljujuća, ali lagana i lako varljiva hrana, supe i čorbe opstaju kao idealan “lek” za prehladu.
Moderna medicina priznaje umirujuće i anti-inflamatorno dejstvo supica, a činjenica je i da je idealan, lako varljiv obrok bogat hranljivim materijama.
Ken Abala, istoričar hrane na Pacifičkom univerzitetu u Kaliforniji, smatra da je “primamljivost” supe nema toliko veze sa naukom koliko sa hranom za bebe: “Umjesto hrane za koju je naučno utvrđeno da pomaže oporavku, ljudi posežu za hranom koja ih umiruje i podsjeća na dom. Sličnost supe i bebeće hrane jedan je od glavnih razloga zašto je jedemo. Obe su hranjive, a nisu teške za varenje”, rekao je on.
Podsvjesna psihološka veza ljudi i hrane vodi porijeklo iz detinjstva, smatraju psiholozi. Volimo da se sjećamo doma kao toplog i udobnog mjesta. Postoji veza između hrane i tog osjećaja sigurnosti i toplote, koju daje i supa.
Abala je naročito iznenađen činjenicom da su recepti prilično slični kroz vijekove i da se sastojci, kao i tehnike prenose nizom generacija.
Dajana Henri, kuvar i spisateljica kulinarskih knjiga, saglasna je sa činjenicom da je supa jedan od recepata koji se generacijama prenosi, a dodaje i da postoje emotivni razlozi za to. Ona sugeriše da supa simbolizuje nježnost i brigu.
Razne varijante pileće supe, koja je i danas vjerovatno najpopularnija, zabilježene su kroz istoriju u brojnim kuvarima. Djelo “O rimskoj hrani” pisanom za papu Grgura trinaestog u 16. vijeku, kuvar Jezuitskih sveštenika iz 17. veka, Portugalski kuvar iz 18. veka čuvaju neke od starih recepata pileće supice.
“Esej o groznici” iz 1750. preporučuje laganu pileću čorbu, a piletina je i osnovni sastojak čorbi i bujona iz “Kako kuvati za bolesne i one kojima je potreban oporavak” objavljene 1901. godine.
Supa objedinjuje psihološku, fizičku i nutricionu sferu kroz tople hranljive materije u lako varljivom obroku, zaključuju naučnici, prenosi rtv.rs
Dobitna kombinacija
Kombinacija pilećeg mesa i povrća koja se stavlja u supu, važna je za podizanje imuniteta. S obzirom na to da je pred nama hladan period godine, kada je mogućnost nastanka infekcija velika, najbolje je svakog dana pojesti jedan tanjir domaće pileće supe napravljene po receptu doktora Renarda.
Osim što je ukusna, pileća supa obezbeđuje hidrataciju organizma. Dakle, kod povišene temperature, kašlja, začepljenog nosa i upale grla, obratite posebnu pažnju na pravilnu ishranu. Ovaj jednostavana recept za pileću supu će vam provereno olakšati simptome bolesti. Brzo se i lako pravi, a efikasno pomaže kod gripa.
Originalni recept za pileću supu po doktoru Renardu
Potrebno vam je:
- 1 pile srednje veličine
- 0,5 kg pilećih krilaca
- 3 velike glavice crnog luka
- 1 veliki krompir
- 3 paštrnaka
- 2 korena peršuna
- 7 većih šargarepa
- 1 veći koren celera
- 1 struk peršuna
- so, biber po ukusu
Priprema:
Pile operite, nalijte ga hladnom vodom i stavite u veći lonac da se kuva. Kada voda proključa, smanjite vatru i dodajte krilca. Povrće očistite, isjecite na komade, pa ga ubacite u lonac.
Ostavite da se kuva na tihoj vatri sat i po. S vremena na vrijeme skidajte masnoću koja se skuplja na površini supe. Dodajte opran peršun. Pola sata kasnije, izvadite meso i povrće iz supe. Meso nemojte više vraćati u supu, a povrće izmiksajte i vratite. Na kraju posolite i pobiberite po ukusu, piše Stil.
ZADNJE VIJESTI IZ Zanimljivosti
