Potpisivanjem odluke, a potpisao ju je Vladimir Putin, da Rusija izlazi iz Sporazuma o raketama kratkog i srednjeg dometa u Evropi, Moskva je samo recipročno odgovorila na još raniju američku odluku da SAD izađu iz tog sporazuma.
Naime, sa Kapitol hila mnogo ranije su stizali zahtevi da se SAD povuku iz Sporazuma o eliminaciji projektila kratkog i srednjeg dometa iz Evrope.
Inače, taj sporazum je potpisan između SAD i Sovjetskog Saveza daleke 1987. godine, kada je Mihail Gorbačov nailazio na salve pohvala na Zapadu. Svojom „Perestrojkom“ u spoljnoj i unutrašnjoj politici SSSR-a, kao i sa „perediškom“ (predahom) u oružanim snagama, a to je tada bila takozvana vojna doktrina „razumne dovoljnosti“, ne samo da je izgubio sovjetsku imperiju, već je ceh kasnije Rusija plaćala na mnogim mestima.
On je potpisivao sve moguće vojne sporazume, bez sagledavanja šta bi oni jednog dana mogli značiti za Moskvu. Konkretno, sporazum iz 1987. godine, takozvana „dupla nula“ o uklanjanju svih raketa kratkog i srednjeg dometa sa tla Evrope, posle raspada Sovjetskog Saveza i Varšavskog ugovora, ujedinjenja Nemačke i širenja NATO-a na istok, na Baltik i na Crno more, danas je vojno izrazito štetan za Rusiju. Jer, političko-vojna geografija Evrope se promenila, američke rakete srednjeg dometa sada su za Rusiju zapravo strateške interkontinentalne rakete.
Plus što Sporazum o eliminaciji projektila kratkog dometa, od 500 km do 1.000 km i srednjeg dometa, od 1.000 km do 5.500 km, nije ni te 1987. godine, kada je i potpisan između SSSR-a i SAD, obuhvatio projektile sa nuklearnim bojevim glavama Velike Britanije i Francuske, što su sovjetski generali isprva tražili, ali je Gorbačov na kraju velikodušno popustio Zapadu.
ZADNJE VIJESTI IZ Svijet
